1. О, колико сам само имао богова Осим Тебе док сам Те тражио около!
2. Љубио сам своје идоле, искрено им вјеровао и служио.
3. И Сам знаш да сам толико уживао у узалудном узимању Имена твога, као дијете крадући комшијску трешњу, не због слатког укуса зрелог црвеног плода, него ето, чисто да би украло.
4. Ни Ти ни ја нисмо давали један другоме ни тренутак одмора, тако је и сада, Ти се мучиш враћајући ме на пут, а ја мучећи Те и распињући.
5. Видиш, жао ми је што нисам, био сам њима лошији син него Теби, ако је то уопште могуће.
6. Волио бих упознати тога ко никада није убио, да нисам никога другог, убио сам неколико живих срца и оставио их да куцају убијена.
7. Да ли баш морамо посматрати то као прељубу? Знам ја да си рекао да не смијем ни погледати, али ево, гледам и да макар на томе станем, е мој Боже, та знаш ме ко и остале.
8. Ти ћеш боље знати шта сам све покрао, ја сам већ изгубио рачун.
9. Па какав бих ја то био човјек да не лажем на друге и не оговарам около?
10. Е мој Боже! Туђе ми је драже но своје, да ми је оно што има други, дао бих чими ми се ово што ја имам у замјену па бих опет желио његово, тј. оно што је било моје.
Него Боже, знаш ме боље него што ја себе знам, све сам законе прекршио, учинио све смртне гријехе и неке горе и гадније од оних које си ми уписао као смртне. Ништа ме не може спасити до милост Твоја и љубав према оваквима као што сам ја или мученичка смрт. Стога Те молим спаси ме љубављу коју и ја гајим према теби и према ближњему. Ниси ме створио да умијем мрзити, а био сам лијен да учим, не мећи ме на жртвеник јер се не бојим муке и смрти, страх ме да ћу на њему опсовати или што би учени рекли узети узалуд Име Твоје, па ми ни жртвеник неће душу уздићи к небесима.
Ето, добри мој Боже, све знаш, а знаш и да углавном нисам лицемјер који ће покушавати ријечима да се правда за дјела, осим кад јесам. Види некако ако милости имаш спашавај, изгибох ти!
Амин!
Извор: Обложавање